Page 24 - NA POLA PUTA

+ + +

После саслушања, млађи иследник позвао ме је
на ручак, док се не откуца моја изјава. Нисам желео
да ручам. Изашли смо из станице милиције и кре-
нули у шетњу. Питао ме је где желим да попијемо
пиће. Тако смо сели „Код коња”, како се тада попу-
ларно звала посластичарница на Тргу републике,
крај споменика кнезу Михајлу. Иследник се рас-
причао о својим ноћним изласцима у град. Хвалио
се како познаје много лепих девојака. Нудио ми је
да некада изађемо у град.
– Ако те неко случајно дира у граду, само се
мени јави – завршио је са својим понудама.
– Да ли сте ожењени? – изненадио сам га пи-
тањем.
– Јесам – признао је.
Било је то довољно да му кажем све што сам
знао из Хришћанске етике о прељуби као смртном
греху. Он се правдао да то што излази са другим
женама није ништа спорно, иако је ожењен. Био
сам упоран и нисам попуштао. Давао сам му савете
да се окане неверства према свом брачном другу.
Није издржао, устао је од стола да плати рачун.
23