Page 42 - NA POLA PUTA

После ових успеха у парохији, свештенику Сте-
вану умире попадија Госпођинка. Опхрван бригом,
одлази на поклоничко путовање у манастире Хи-
ландар и Високе Дечане. Убрзо након Стевановог
повратка са путовања умире Тимофеј Ивановић,
игуман Манастира Свети Роман. Митрополит ни-
шки Јосиф је 21. новембра 1829. године замонашио
свештеника Стевана, дао му име Сава и поверио
Манастир Свети Роман на чување. Није прошло
много времена и вредног старешину светороман-
ског Саву митрополит нишки Григорије 1832. го-
дине унапређује у чин архимандрита. Више од три
деценије обделаваће архимандрит Сава виноград
свој – Манастир Свети Роман. Много се радило.
Најпре, направљена је скромна кућа покривена сла-
мом за монашки конак. У манастирским послови-
ма оцу Сави помагала је родбина. Тако се архи-
мандрит Сава закућио у Светом Роману.

Манастирску цркву успео је да иконопише 1832.
године. Занављање свештеничког кадра било је
велика брига архимандрита Саве. Отворио је мана-
стирску школу. Први ђаци били су његови синовци
Василије Стојковић и Милоје Јовановић – отац
Петра Попова Јовановића, пароха мајдевског. Уче-
ници помажу у свим пословима младом архи-
мандриту, који је у пуној снази. Таквог га затиче у
Крагујевцу, 8. новембра 1832. године, позив књаза
Милоша и митрополита Мелентија да учествује у
борби за ослобођење крушевачког краја од Турака.

41