Page 41 - NA POLA PUTA

Карађорђе је 1808. године овог бистрог петна-
естогодишњака узео за писара моравском војводи
Здравку из Ђуниса. Младић је на тој дужности ос-
тао све до 1813. године. После пропасти Првог срп-
ског устанка, збега, амнестије и предаје Турцима,
Стеван је постао писар код нишког Емин-паше.
Нову дужност вршио је осам месеци. У то време се
оженио Госпођинком, кћерком свештеника Крсте,
пароха бугар-моравског, који је имао кућу у селу
Трубареву, на обронцима Мојсињске планине. Он
је омилео и тасту код кога је живео, па је, по руко-
положењу за свештеника 14. јуна 1814. године у
манастиру Раваница од стране митрополита бео-
градског Дионисија, постао његов капелан на паро-
хији бугар-моравској, који је опслуживао села из
долине Рибарске реке. Следеће године умире свеш-
теник Крста. Млади капелан Стеван наслеђује па-
рохију свога таста. У то време, у крушевачком кра-
ју било је мало свештеника и храмова (Манастир
Свети Роман обновљен је 1796. године, поред њега
постојале су 1814. године још само две капеле, на-
чињене од плетеног прућа, у Крушевцу и Алексин-
цу). Занимљиво је да је млади свештеник Стеван
обављао за потребе власти и дужност порезника у
кнежинама мојсињско-моравским. Петнаест година
је овај вредни свештеник живео у Трубареву, а оп-
служивао парохију бугар-моравску од преко 300
домова у сливу Рибарске реке. У то доба, он успева
да са народом подигне две цркве: Свету Петку у се-
лу Трњану, 1823. године, и Светог архангела, близу
села Каоника, 1828. године.

40