Page 48 - NA POLA PUTA

„Одговори Вожд:

– Запиши то име да види писар Јанићије из Стра-
гара.

Онда говори Вожд:

– Одма пођи код војводе Здравка да си писар јер
ви сте од Бугар-Мораву.

Отац и мати плачу, но не помаже код Карађорђа
молба и плач.”

У другом стиху архимандрит Сава описује како је
1811. године Карађорђе покушао да ослободи Ниш:
„Вожд покупи силну Шумадију и крену на Турке у
Нишу. Заноћи у Алексинцу. Ујутру заповеди Вожд
целом народу да свако узме на раме девет прута и
један колац, а сам Вожд носи тринаест прута и
један колац. И ја сам носио по заповести до реке
Топонице. За два сата начинисмо шанац. Другог
дана осванемо у закопине. Крену народ до самог
града Ниша до камените Ћуприје. Изиђоше Турци
на сретеније и пуцаше на нас. И Серби на Турке.
Одма Турци повратише се у град. У десет сати у
дан, по турски било је рано, Вожд ишета до саме
куле медошевачке. Води свога коња у руци. Једно
просто јапунче и јака низ главу. Дође до чесме.
Захтева воду војвода Здравко. Мене послужила
срећа дадо таст воде. Тако повратимо се у шанац
код воде Топонице. Заноћише. Конаци у Карађорђа
млого нису имали. Свану. Дођоше Турци из Ниша
на подворење Господару. Видео сам уђоше под ша-

47