Page 50 - NA POLA PUTA

Млади устанички писар је почео казивати како је
убио једног Турчина што је изазвало смех код Ка-
рађорђа и његових гостију за ручком.

У петом стиху архимандрит Сава описује повла-
чење српских устаника из Делиграда ка Крушевцу.
Срби су, најпре, запалили своје колибе, закопине и
логор, а онда су отпочели одступање.

„Народ множество дође до моје село. Пут мали.
Шума. Не види се ништа. Говори војвода Пљакић:

– Ђаче, знаш ли неки пут на страну да нас водиш
до Крушевца.

– Нема, Господару. Урасло. Све је луг.

– Ајде, напред како било.

Пођо без пута. Пљакић вуци кнез Ђука из села Ја-
гмила, од мојег села Ђуниса до Крушевца, без пута.
У Крушевцу Симићев отац капетан Ђорђе, Момир
и прочи Господи изљубише се и сузама један дру-
гога залише по образу. Сваки на своју страну одо-
ше. Мени Пљакић дарова један крсташ. Ја као мла-
дић своме оцу у грејашке планине одо код вами-
лије своје. Тамо поклоним се власти турској. Одго-
вара Паша:

‒ Да останеш ћата да слушаш мене како си
Карађорђа тако и мени да си писар.

Останем одма за писара. Будем осам месеци код
паше. Служим без пару.

49