Page 115 - POBEDONOSCI

Свет жели да суди комунистичким злочинима
почињеним у нашој земљи. У том циљу успос-
тављен је суд у Хагу. Истражитељи тога суда, по-
тпомогнути стручним тимовима, предузели су оби-
ман посао прикупљања изјава сведока, ексхума-
ција, аутопсија, идентификација. Главна тужитељ-
ка изнела је основни принцип, који их мотивише да
истрају у свом раду: „Нико, ко је починио злочин,
да не остане некажњен”. Наравно, инсистира се на
заповедној или командној одговорности као прио-
ритету у раду суда. Ради детаљног информисања
јавности, суд је установио и свој информативни
програм. Тако се, пред очима целог света, руши мит
о непостојању правде, hic et nunc, на земљи.
Зар је било потребно више од пола века, вели-
ком свету, да отпочне суђење за учињене комуни-
стичке злочине? Где је био неки од тих тимова за
правду 1944. или 1945. године? У том давно про-
шлом времену мој деда се скривао у земуници, у
свом забрану, у Лубењаку, испред злочинаца. Није
било ни суда ни пресуде. Револуционарна правда, у
рукама санкилота, немилосрдно је косила некому-
нистичку Србију. А свет је славио победу и признао
Титову Југославију ( Велика Британија 22. децембра
1945, а САД дан касније). Где су, тада, биле невла-
дине организације и велики хуманисти, када су по
Србији ницале масовне гробнице као красте на телу
једнопартијске тираније? Ко врати из Аустрије го-
лобраде младиће Сими Дубајићу да их сече у Ко-
чевју? Мој деда је увек говорио: Издадоше нас саве-
зници!
Када је истражитељима Хашког трибунала било
презентирано овакво виђење правде, хладно су од-
говорили: „Ми нисмо задужени за злочине од пре

114