Page 146 - POBEDONOSCI

својим братом Луком дошао је у Ужице, где постаје
пиколо – келнерски помоћник „који се сатирао од
посла дан и ноћ само да би се доказао и једног дана
и он постао келнер”. Кад је остварио свој сан,
обукао је белу келнерску кошуљу и могао је лакше
да дише. Како је говорио: „Бог је и њега погледао”,
а могао је више да пошаље и својима у селу као и да
помогне Луки. У Ужицу Лука постаје члан Кому-
нистичке партије, док је Здравко, како је истицао,
„цркавао за краља” и грдио брата да се мане те
„црвене немани”. Још тада код Кандила се пре-
познавала љубав према читању књига, а „умео је
лепо и господски и да се обуче: бела кошуља и кра-
вата, шешир”. Такав стиже 1930. године са братом
Луком у Крушевац. Градске кафане: Таково, Каси-
на, Липов лад, Париз... где су се испредале најразно-
врсније приче добијају у Здравку свог јунака. Неку
годину касније браћа Јездић закупљују локал код
Споменика косовских јунака и отварају кафану.
„Крушевац је у то време био предиван град са див-
ним и чистим улицама. Мирисним цвећем у сваком
дворишту. Град је био умивен и опран. Испред
сваке радње и кафане морао се сваког јутра почи-
стити тротоар. За неодржавање хигијене града казне
су биле драконске. По чистоћи и лепоти живота
Крушевац је био чувен у то доба у Србији. Градо-
начелник је био апотекар Крста Новаковић. Од њега
су страховали сви који су кршили ред и дисци-
плину. Радовали су му се сви градски невољници и
сиромаси, јер је имао срце и душу да пружи помоћ.
На једној добротворној вечери Здравко је упознао
Крсту Новаковића и стекао доживотну симпатију за
овог човека који је био племенитог кова. Умео је
Здравко касније да каже: „Крста није само човек,

145