Page 154 - POBEDONOSCI

+ + +

У кафану, негде пред мрак, стидљиво улази же-
на са малишаном – водећи га за руку. На споредним
вратима „Париза” увек је било смештено неколико
резервних столова, који су служили као допуна ак-
тивним столовима ако се појави више гостију. Ови
столови су били неугледни и голи – без чаршафа.
Жена седа за један од тих столова и узима мали-
шана у крило. Угледа их Кандило, сети се своје беде
из ране младости, приђе им и упита:
– Одакле долазите? Где идете? Јесте ли глад-
ни?
– Гладни смо – прозбори жена са дететом.
Кандило их премести за леп сто у сред кафане,
отрча до роштиља и убрзо се врати са храном и
пићем, те их послужи. Жена и дете не пипају храну,
већ само гледају у њу.
– Зашто, снајо, не једете то што сам вам донео?
– упита је Кандило.

153