Page 165 - POBEDONOSCI

Ирена је имала петнаест година. Априлско сун-
це, те ратне 1999. године, припекло је. Земља у њи-
ви Митића се крунила под ногама. Ред се отегао, а
Ирена је са мајком ишла за трактором и садили-
цом. Садиле су кукуруз. Њих две, јер је домаћин
отишао у рат. Само што су на њиви посадиле први
ред кукурузом појавио се црни НАТО бомбардер.
Бомба је експлодирала западно од Врања, између
Рибанца и Павловца, надомак њиве Митића.
− Испод Иренине главе била је локва крви када
смо је подигли са земље. Гелер је ушао на десну
слепоочницу и изашао на супротну страну потиљка.
Брзо је одвезена у Врање, а одатле колима хитне
помоћи у нишки Клинички центар. Спаса јој није
било − рекла је после седам година мајка.
Ирена Митић сахрањена је на гробљу у Нера-
довцу.
На парчету бомбе, пронађеном приликом уви-
ђаја на месту злочина, била је писана порука:
„Лоша времена. Зар није то дивно. Ерик Н.”

P. S. Амерички борбени пилот потпуковник Ха-
ролд Ф. Хуч Мајерс убио се 12. септембра 2010. го-
дине. Његови пријатељи су тада за новине изјавили
да је он имао ноћне море после 1999. године и бом-
бардовања Србије.
– Сањао је људе како горе од бомби, њихову
вриску, јауке. Сањао је децу, старце, раскомадана
тела. Најгоре је било када није могао да се пробуди
и поред таквих снова. То му је очигледно дошло
главе – рекао је један од његових пријатеља ( Курир,
21. септембар 2010. године).

164