Page 169 - POBEDONOSCI

очувати име српско и своју крсну славу Светог
Николу – заштитника свих путника. Школовање је
било императив у кући Симоновић. Учили су сви
добро. Ненад је био инжињер организационих на-
ука. Запослио се, оженио и добио три кћери. Браћа
су му отишла из Призрена. Он је живео у родном
граду. Једна реч је остајала за Ненадом после сваког
сусрета, разговора и пословања са савременицима:
Поштење.
Волели су га и Албанци. Помагао им је и у нај-
тежим ратним данима.
Кад су сви напуштали Призрен, он је остао у
својој кући. Позив браће да се склони у Крушевац
није прихватио. Нестао је 16. јула 1999. године.
Пронађен је 2002. године у заједничкој гробници.
Сва истраживања су показала да је убијен након
нестанка. Јуче је породици, у Мердару, допуштено
да преузме његово тело.
Право је Господе да га данас испраћају, са на-
родом, свештеници крушевачке Цркве Светог Ђор-
ђа Победоносца, јер се Њему, до последњег часа у
Призрену, Ненад молио.
Право је Господе да поставимо два питања:
Где је на сахрани представник државе за коју је
овај човек положио свој живот?
Где је изасланик међународне заједнице, која је
требало да чува овог човека?
Мајци покојног Ненада – Милијани, његовој су-
прузи Милени, кћерима: Маријани, Ивани и Ан-
ђели, његовој браћи, ближој и даљој родбини, њего-
вим Призренцима, окупљеним данас крај Нена-
довог одра, испред Српске православне цркве изјав-
љујем саучешће.

168