Page 175 - POBEDONOSCI

Унук свештеника Алексе Поповића, архитекта
Милорад Јосић из Београда, јавио ми се после чи-
тања мојих књига писмом. „Примите много срдач-
них поздрава како Ви лично, тако и све Ваше колеге
свештеници при Храму Светог Ђорђа, где је мој
отац прота Радич Јосић провео највише година све-
штеничке службе, и где сам и ја, као дечак, а доц-
није као младић присуствовао Служби Божјој, па-
лио свеће и секао свој славски колач.” Нешто кас-
није, господин Милорад Јосић дошао је у Кру-
шевац, и том приликом, поклонио ми је сачувани
фрагмент библиотеке свештеничке куће Поповић.
Било је ту нешто мало старих књига и часописа које
узех да прелиставам. Тако ми до руку дође „Глас
епархије нишке службени црквено-књижевни лист
за поуку и црквену књижевност”, под уредништвом
проте Тадије Костића, у издању епархијског све-
штенства, штампан у Нишу 1907. године (година
трећа, број 15), у коме нађох једно писмо. Писмо је
стајало као обележивач за приказ књиге који је на-
писао свешт. Ал. Ј. П. (м). Послао га је из Берна, 23.
маја 1910. године, своме оцу, Радивој Јосић студент
Старокатоличког факултета. Чланак из „Гласа епар-
хије нишке” носио је наслов:
„Језиди, поклоници ђавола” (страна, 437-441).
Био је то, из пера свештеника Алексе Поповића,
приказ књиге једног врло ученог језуите, истра-
живача демонизма, који је користио псеудоним Ба-
таиљ. Читао сам више пута овај текст и чудио се.
Сада га препуштам, уз један коментар у закључку
читаоцу ове књиге:
„Батаиљ је отпочео своја испитавања почетком
осамдесетих година да би, десет година касније,
написао обимно дело, у два тома, Le Diable au XIX

174