Page 176 - POBEDONOSCI

siecle. Вредни аутор лично је улазио у најскривенија
светилишта демонопоклоника у Кини, Америци,
Индији, сам је све видео, посматрао, изучио, насли-
као, написао, узимао учешћа у свима могућим тајна-
ма и уопште имао изглед човека, који је проучавао
свога противника до савршенства и ступао у борбу
противу њега у пуној ратној спреми са свешћу ње-
гових јаких и слабих страна.
Батаиљ говори о култу ђавола тоном који не по-
длеже никаквој сумњи. Главно гнездо демонопо-
клоника (Луциферита, Паладиста) налази се у Саве-
зним Државама Америке у Чарлстону. Овде је поди-
гнут њихов главни храм, који, да би одвратио па-
жњу, представља публици не ђаволску, него ма-
сонску ложу (капелу) – Али Масони. По Батаиљу, то
су већ прави ђаволомолци (дозвољавамо себи да
измислимо ову реч у паралели за реч богомољци).
Свима је познато да код Масона постоји нарочита
„реч”, крајња, последња, основна реч, која се под
најстрашнијом тајном саопштава, тек, потпуно и у
свему посвећеним члановима секте. Ова „реч” као
да није ништа друго, него откривање масонске тај-
не, која се састоји у томе, да се не моле Богу, него
ђаволу.
У главни храм демонопоклоника у Чарлстону
тешко је завирити странцу. Батаиљ је тамо пуштен у
својству „вука у овчијој кожи”. Он је злонамерно
прибавио дипломе на виши положај разних масон-
ских друштава и ови су документи отварали пред
њим сва врата светиња мрака и ноћи. Не пуштају
тамо просте љубопитљивце, зато што се у храму
чува најкапиталнија „светиња” Луциферита, прави
Бахомет идол, кога је направио, по предању, сам
Сатана, те је предан његовим верним синовима, по-

175