Page 186 - POBEDONOSCI

15-ог јула (по кат. или правосл. 2. јула), а они ће нас
на сваки начин још почетком августа испослати. То
је исувише кратко време за тражење жене! То је
врло тугаљива ствар и ја не знам шта да мислим о
томе! Размисли се и ти добро о томе, па ми онда
пиши. Та ствар мора ускоро да се реши – док је још
Архијерејски сабор на окупу. Доцније још не може
ни говора о томе бити.
Једно је што ме привлачи да примим оне услове.
То је стипендија. Ја већ увиђам, да ме ти о свом тро-
шку не можеш даље издржавати и желео бих да ти
се што скорије скинем с врата. Твоје мишљење, да
тражим стипендију (макар и малу) за овде и да по
свршеним студијама примим (ђаконски) свеште-
нички чин је немогуће у дело привести. Они су по-
пустили у „калуђерењу”, али је велико, велико пи-
тање, оће ли тако далеко у томе дотерати и да се не
женим и да се не зађаконим и да овде студирам.
Они се свим силама труде да натуре у Богословији
мишљење да се с теолошким докторатом на западу
не може добити служба тамо! Лажу их, да је г. др
Велимировић отишао у Русију да поново студира и
сврши Духовну академију! То ми пише један од тих
кандидата за стипендију, мада сам ја од г. др
Велимировића потпуно добро обавештен. Он ће се
бавити тамо свега годину дана и то ради упознања с
организацијом – конституцијом руске цркве. Уос-
талом, за годину дана се и не може свршити Духов-
на академија!
О томе ћу писати г. Веселиновићу, да видим шта
ће он рећи. Немогуће ми је, пак, послати молбу (с
сведочанством) г. Митрополиту, јер је моје сведо-
чанство на универзитету и отуд га могу узети само
онда кад се испишем. А ја не могу ради сумњиве

185