Page 191 - POBEDONOSCI
P. 191

Владана  Ђорђевића,  1.240  рањених  бораца.  Он  у
                                       свом  извештају  од  16.  октобра  1876.  године,  вели:
                                       „Ни један командант није имао кад да поднесе из-
                                       вешће  о  убијенима”.  Ђенерал  Сава  Грујић  пише:
                                       „Тродневна  битка  на  Великом  Шиљеговцу  завр-
                                       шила се са падом нашег фронта Велики Шиљеговац
                                       –  Вукања,  који  је  Хорватовић  са  својим  бањским
                                       корпусом равно шест недеља држао и бранио. Изгу-
                                       бивши положаје на овоме фронту, он се 9. октобра
                                       увече  повукао  на  леву  обалу  Рибарске  реке  на  ви-
                                       сове  од  Светог  Аранђела  до  Црквине.  За  ова  три
                                       дана борбе Хорватовић је изгубио око 1.600 бораца
                                       које мртвих које рањених”, н. д., стр. 248. Када упо-
                                       редимо  извештај  др  Владана  Ђорђевића  и  писање
                                       ђенерала  Саве  Грујића  излази  да  је  у  Великоши-
                                       љеговачкој бици било 360 погинулих наших бораца.
                                       Ево, како су, по опису њиховог команданта пуков-
                                       ника  Хорватовића,  тада  гинули  његови  војници  у
                                       „старим шумама и младим густим шумарицама”.
                                          „Трупе наше бејаху поселе ону косу, која се од
                                       Вукање  северно  од  Јастрепца  лево,  од  потока  Лу-
                                       дака  пружа,  поред  Зубовца,  Радевца,  Градетина,
                                       Пешчанице, Кормана па се код Горњег Љубеша са
                                       једним својим краком спушта у равницу моравску, а
                                       другим својим краком се пружа на Ђуниске висове
                                       и Свети Нестор, и тако се стрмо свршава к Морави.
                                       Коса ова покривена је старом шумом, а местимице,
                                       младим густим шумарицама. Дуж косе водио је пут
                                       од  једног  до  другога  крила  употребљив  за  све
                                       родове  оружја.  Пред  косом  бејаше  између  Греде-
                                       тина  и  Радевца  чиста  долина  потока  Лудака,  тако
                                       исто пред Зубовцем бејаше терен чист.





                                                                190
   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196