Page 247 - POBEDONOSCI
P. 247

–  Коме се ми, руски емигранти, нисмо обраћа-
                                       ли и то јавно: Лондону, Америци, господину Велсу,
                                       господину Ериоу... чак, и папи. И нико ништа! – ре-
                                       као је  Дмитриј  Сергејевич  Мерешковски  1928. Го-
                                       дине у Београду на Конгресу писаца.
                                              (Негослав Јованчевић, Пророчке речи Дмитрија
                                       Мерешковског 1928. године, у Каленић, бр. 6, Кра-
                                       гујевац, 1998, стр. 44).
                                          Слике  одрастања    мати  Марије  у  њеној  родној
                                       Риги и стасавања у Анпи и Петрограду, у књизи оца
                                       Никодима,  преламају  се  са  њеним  избеглиштвом
                                       1921. године у њој, заувек, стран Париз. Она је била
                                       прва девојка која је завршила петербуршку Духовну
                                       академију. Њена познанства са Константином Побе-
                                       доносцевим,  Александром  Блоком,  митрополитом
                                       Евлогијем,  протом  Сергијем  Булгаковим...  откри-
                                       вају нам духовни амбијент у коме је стасавала мати
                                       Марија  Скобцова.  Књига  подсећа  на  тешке  дане
                                       руске царске дијаспоре. Мајка Марија старала се о
                                       сиромашним земљацима тако што је отворила при-
                                       хватни центар за сиромахе Лормел и Нојзи. Читалац
                                       ће поставити многа питања док чита књигу оца Ни-
                                       кодима Ђуракова, бившег ректора призренске Бого-
                                       словије, сада духовника Манастира Светог Романа у
                                       Ђунису.  Почев  од  оних  неизбежних  питања  наме-
                                       њених Русима о сатанизму Октобарске револуције и
                                       пустоши коју сеје револуционарна свест. Преко пи-
                                       тања  упућених  Европи  због  хладног  пријема  из-
                                       беглих Руса. До питања себи о покајању, монаштву,
                                       подвигу,  помоћи  коју  су  православни  хришћани
                                       пружили  париским  Јеврејима  у  току  немачке  оку-
                                       пације. На крају читања дела Љубав јача од смрти,
                                       у епилогу, уследиће победоносни одговор на сва пи-
                                       тања  која  се  рађају  у  књизи.  Одговор  чини  ову


                                                                246
   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252