Page 247 - POBEDONOSCI

– Коме се ми, руски емигранти, нисмо обраћа-
ли и то јавно: Лондону, Америци, господину Велсу,
господину Ериоу... чак, и папи. И нико ништа! – ре-
као је Дмитриј Сергејевич Мерешковски 1928. Го-
дине у Београду на Конгресу писаца.
(Негослав Јованчевић, Пророчке речи Дмитрија
Мерешковског 1928. године, у Каленић, бр. 6, Кра-
гујевац, 1998, стр. 44).
Слике одрастања мати Марије у њеној родној
Риги и стасавања у Анпи и Петрограду, у књизи оца
Никодима, преламају се са њеним избеглиштвом
1921. године у њој, заувек, стран Париз. Она је била
прва девојка која је завршила петербуршку Духовну
академију. Њена познанства са Константином Побе-
доносцевим, Александром Блоком, митрополитом
Евлогијем, протом Сергијем Булгаковим... откри-
вају нам духовни амбијент у коме је стасавала мати
Марија Скобцова. Књига подсећа на тешке дане
руске царске дијаспоре. Мајка Марија старала се о
сиромашним земљацима тако што је отворила при-
хватни центар за сиромахе Лормел и Нојзи. Читалац
ће поставити многа питања док чита књигу оца Ни-
кодима Ђуракова, бившег ректора призренске Бого-
словије, сада духовника Манастира Светог Романа у
Ђунису. Почев од оних неизбежних питања наме-
њених Русима о сатанизму Октобарске револуције и
пустоши коју сеје револуционарна свест. Преко пи-
тања упућених Европи због хладног пријема из-
беглих Руса. До питања себи о покајању, монаштву,
подвигу, помоћи коју су православни хришћани
пружили париским Јеврејима у току немачке оку-
пације. На крају читања дела Љубав јача од смрти,
у епилогу, уследиће победоносни одговор на сва пи-
тања која се рађају у књизи. Одговор чини ову

246