Page 251 - POBEDONOSCI

столицом, на којој је седео младић уморан од пру-
жања отпора тројици милиционара. Његово дубоко
дисање и стезање свезаних руку у песнице предста-
вљало је последњи титрај отпора. Уста су му била
снажно свезана црвеном марамом. У горњој поло-
вини марамом преполовљеног младићевог лика са
стиснутим вилицама искриле су уплашене очи, које
су се по лепоти већ биле прочуле међу топличким
девојка. У дну доње половине уплашеног млади-
ћевог лика кроз раздрљену кошуљу с напетим врат-
ним жилама немирно је скакутала јабучица.
− Смрт фашизму − продра се трећи милиционар.
− Слобода народу − отпоздрави први милицајац.
Народ, упарађен за сабор, а разасут по широкој
посматрачкој кружници, ћутао је. Није било време
да се било шта каже. Од негдашњег правила: „Ми-
сли својом главом”, сад је настало ново: „Мисли у
својој глави.” Један дечак се отрже мајци и приђе
милиционарима. Уплашена жена притрча да га ух-
вати за руку и привуче к себи.
− Нека, снајка, нека. Дете треба боље да види
социјалистичко васпитање − прозбори милиционар
и започе шишање.
Јордан Миловановић је мирно седео на столици
док су одсечени праменови његове косе падали по
порти. Прошле године је почео да пушта косу, па
када је видео како је таласаста и лепа одлучио је да
је сачува. Није ни слутио да ће због ње постати
епицентар највећег сабора у свом родном крају.
Милиционари су у његовој дужој коси видели јасну
асоцијацију на младићеве ујаке који су били
Дражићевци.
− Пустио би ти и браду ко прави четник, ал´ је
још немаш – церио се најстарији милиционар.

250