Page 260 - POBEDONOSCI

о Србији које је његов отац одржао у Полињију у
Француској.
Пошто уђох у читаоницу нагло промених план:
− Молим вас, имате ли нешто из Балкански ратова
за читање − затражих од архивисте.
−У раду треба бити маштовит – помислих – по-
што добих ратни дневник на читање.

Два дана сам читао две свеске школског фор-
мата, писане мастилом, од 1. јануара до 21. августа
1913. године, и уживао. Човек је писао свакога да-
на: у Мустафа Паши, Кади Кеју, Једрену, Пловдиву,
Софији, на путу Пирот-Ниш, Куманову, Скопљу,
Врањској Бањи, Нишу, на путу за Београд...
Он је професор. Чита француски Matin. Прија-
тељ је Боре Станковића. Његов син Иван, официр,
21. августа 1913. године постаје помоћник диви-
зијара у Битољу.
Свој радни дан, у ратном вихору, започиње:
„Устао сам у пет сати и обишао све пекарнице.”
Он је хлебарник српске војске који зна да:
„Не живи човек само о хлебу” (Мт. 4,4).
Зато, пише дневник.
Његово име давно је уписано на небесима.
Изабрана места из његовог пожутелог ратног
дневника штампају се први пут.

У почетку беше Логос, зар не!

+ + +

259