Page 326 - POBEDONOSCI

Не ствара се нови човек тиме што му се брише кул-
тура, обичаји, национална обележја, јер се не по-
стаје ни лекар ако неко обуче бели мантил, нити
маршал, ако обуче генералски шињел и стави мар-
шалске еполете. То су глумци и то су Тарабићеви
глупаци. Прави народ је остао оно што је, а они су
отишли сви који су тако радили на ђубриште
историје.
Када сам полазио на рад у Студеницу 1945.
године, у јеку пропаганде „стварања новог човека”,
чак су и београдски студенти етнолози, који су мо-
рали да упознају тог српског сељака, исто говорили,
јер су тако учени, а ништа даље од Топчидера нису
видели. А ја сам у Студеници и целом том рашком
крају видео тог правог Србина у коме још живи онај
прави средњи век: у обичајима, у језику, у нарави...
Послаћу Вам да прочитате моју причу: Слава у Па-
лежу, која је штампана у Књижевним новинама.
Гдегод су старе цркве или рушевине, народ та
места назива: црквишта и црквине, а стара гробља:
римско, џиновско, јеврејско... О народним леген-
дама писао је и Толстој у својим причама за народ.
Тако описује случај, када је један епископ хтео да се
увери да три пустињака живе на једном острву, а за
које народ говори да су свеци и чудотворци, да види
какву веру исповедају и да их поучи, ако треба,
правој вери и Православљу које он исповеда. Зау-
ставио је лађу и хтео је са чамцем да се искрца на
острво. Пустињаци га примете, где чамац иде ка
острву и пођу му пешке, преко мора, у сусрет. Кад
је то епископ видео, вратио се назад чамцем и ре-
као: „Ви сте прави Божији људи, када идете пешке
преко мора.”

325