Page 325 - POBEDONOSCI

давно, а књига се зове Тихи глас. Написао ју је по-
којни епископ браничевски Хризостом, иначе, мој
годину дана старији школски друг.
Можда је ова Ваша књига написана као „по ме-
ри” за мене, јер ја, с једне стране, волим кратку при-
чу, а у мојим дубоким годинама не могу да читам
дугу и „тешку” литературу, макар да је она чак до-
била и светско признање, као што је, на пример: Ха-
зарски речник (Ипак сам га прочитао!). Ваша књига
мени лежи и из личних разлога, јер сам ја провео
пола века са народом, обилазио таква црквишта,
слушао легенде о њима, па и нешто писао .
Ниједног тренутка нећу прихватити такву глу-
пост Тарабићевог пророчанства: „Срби ће изглупи-
ти и глупити све више и више. Људи ће мислити да
све знају, а ништа знати неће. Срби ће се одвајати
једни од других, па ће говорити: Ја нисам Србин, ја
нисам Србин.” То ће бити са политичким полтро-
нима ниских моралних вредности, политичким пре-
вртљивцима (могу бити чак и врло учени, стручни,
на високим положајима, академици итд). Али, онај
Србин кога ја познајем и са којим сам провео пола
века у раду са њиме, само ће на све те атаке на
његову личност, које је вршила комунистичка власт
над њиме у нашој земљи пола века, а у Русији још и
више, кратко рећи: „Само губе време.” О томе сам и
ја написао једну причу, на жалост, још не штам-
пану. У томе је била велика заблуда свих и наших и
руских и светских комуниста, да они стварају „но-
вог човека”, а избрисаће све из његове прошлости,
јер ће ново време почињати од њих. И зато су сви
наши највећи умови и великани прошлости, од Све-
тог Саве па надаље избачени из уџбеника наше
деце, али се ту нашла слика једног Азема Власија!

324