Page 59 - POBEDONOSCI

наука нас не удаљава, него напротив приближава
нас Богу.
Отуда видимо да је извор религије не у незнању,
него у разумности, којом се човек истинито при-
ближава Богу.
Религија, наука и живот (Научне теорије о пореклу и
суштини религије), Преглед цркве епархије нишке, Ниш,1926,
година 7, број 1, страна 37.

Према мишљењу неких православних богослова
догматско развиће Цркве треба сматрати као разви-
ће религиозне свести, којим се једна вечна и неиз-
менљива истина Христове вере усваја. Божанском
Откровењу приписујемо вечни и непроменљиви
карактер. Све што у њему подлеже промени и уса-
вршавању припада човечанској страни. Прогрес
овде лежи у човеку, а не у Божанству и са ове тачке
треба да посматрамо и догматско развиће Цркве,
али га не смемо изједначавати са прогресом бого-
словске мисли и школе.
Мишљење Владимира Соловјова о догматском развићу
Цркве са примедбама на њега, Хришћански живот, Сремски
Карловци, 1927 , година 6 , број 1-2 , страна 39-40.

Дух наш тражи живот, тражи савршенство и
вечност. Он тражи вечну правду, истину и лепоту.
А на сва ова тражења Христос је рекао: Ја сам пут,
истина и живот (Јн.14,6), Ја сам дошао да имате
живот и да га имате у изобиљу (Јн.10,10). Он је
једанпут и за свагда решио проблем истине и жи-
вота. Ми треба да будемо Богу слични, јер Бого-
човештво је централна мисао хришћанства. Бог љу-
бави кроз слободу делује у нама и сједињује се са
нама.
Путем етичких расматрања, Преглед цркве епархије ни-
шке, Ниш, 1936, година 17, број 11-12 , страна 381-382.

58