Page 60 - POBEDONOSCI
P. 60

Живети  само  ради  живота  да  га  пошто-пото
                                       очувамо не одредивши му смисао ни суштину – зна-
                                       чи живети без циља.
                                          Рационалисти  хоће  да  начине  срећу  госпо-
                                       дарицом живота! Али њу засађују на тако каменито
                                       земљиште, где она никада неће да израсте. Ко још
                                       не  зна  да  је  срећа  најнежнија  биљка,  коју  руши  и
                                       најслабији замах ветра? Ко није на њу гледао и није
                                       у  њој   познао  слабог  пролетњег  лептира од једног
                                       јединог тренутка? И од овог лептира зида се данас
                                       темељ нашег бића и нашег понашања?!
                                          Крајњи  циљ  јединке  је  света  служба  чове-
                                       чанству,  ово  је  нова  теза  најмодерније  етике  коју
                                       широм  целог  света,  као  нови  апостол,  најубедљи-
                                       вије  проповеда  Енглез  Спенсер.  Овај  принцип  ко-
                                       ристи  унаказио  је  етичко  биће  човека  који  је  ли-
                                       чност  пре  свега  и  изнад  свега,  који  се  боји  личне
                                       казне и очекује увек личну  награду, који хоће ли-
                                       чно  да  живи.  Никада  се  човек  неће  претопити  у
                                       заједницу  и  човечанство.  У  томе  је  срж  трагике  у
                                       коју нас уводи Спенсер.
                                          Дух  савременог  човека  и  рационална  етика  са  њеним
                                       последицама,  Преглед  цркве  епархије  нишке,  Ниш,  1935,
                                       година 16, број 9, страна 283-289.

                                          Човек је  уметник, јер је Бог  највећи  уметник  и
                                       дао  је  нама  ту  дивну  привилегију  међу  другим
                                       земаљским  створењима  да  га  подражавамо  и  да  га
                                       на  тај  начин  целим  својим  духом  прослављамо:
                                       било  молитвом  или  песмом,  било  радом  или
                                       говором – једном речи целим својим животом у који
                                       је  Он  сам  надахнуо  прве  принципе  и  диспозиције
                                       његовог развитка.




                                                                59
   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65