Page 20 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

главу ставио шубару остраганку и не слутећи
колико му је то лош потез. Три дана су браћа
Ристићи са још дванаесторицом земљака – поврат-
ника из немачког заробљеништва провели у Жит-
ном Потоку, да би свој страдалнички пут, у правцу
Свете земље, наставили у прокупачкој и куршум-
лијској ОЗНИ по петнаест дана. Из града, који је у
старо доба био седиште светосавске белоцркванске
епископије, у пратњи партизана наоружаног ма-
шингевером, возом су спроведени у Лесковац.
Лесковачки затвор био је препун. Браћа Ристић
затворена су у зграду Социјалног осигурања. Ненад
је саслушаван сваког дана јер су га комунисти
запазили по шубари, која им је била асоцијација на
четништво. Било је то време када су комунисти под
оружјем носили на главама титовке. Стоички је
поднео своје страдање спреман на најгоре: ''Убијен
у покушају бекства'' или нешто слично, врзмало му
се по глави. Предраг Дража није издржао −
разболео се психички. Ненада, убрзо, премештају у
срески затвор, а Дражу не. Тих дана је објављена
амнестија. После месец дана проведених у
лесковачком затвору Ненаду је саопштено да је
слободан. Предраг је био четири месеца у
Лесковцу, па су и њега пустили кући 1946. године.
Комунистички истражни поступак био је завршен.
Браћа Ристићи нису имали на својој души никаквих
дела која би их теретила пред судом. Ненад је,
убрзо, отишао на трогодишње служење војног рока
у Словенију. После осам година изгубљених у
ратном вихору и Титовој армији Ненад Ристић је,
заувек, отишао из родног краја и запослио се у
Крушевцу, 1950. године.
Таса и Предраг су, тих година, брутално
приморавани да уђу у СЕРЕЗЕ. Један удбаш је

22