Page 55 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM
P. 55
6
– А ти, мали, где ћеш? Враћај се кући! –
одбруси милиционер на улазу у Соколану.
Одведоше ми оца.
Те 1975. године још нисам пошао у школу. Од
барбатовачке порте до Соколане, док су два
милиционера приводила оца на саслушање, нисам
се одвајао од њих. На улазу у зграду онај крупнији
подвикну на мене. Нисам отишао кући. Стајао
сам под прозором поште покушавајући да чујем,
спрат изнад ње, шта се догађа с оцем. Усамљен и
беспомоћан, подигао сам руке ка небу и заплакао.
– Светисја светисја Новиј Јерусалиме, Слава
бо Господња на тебје возсија! – запева неко
изнад мене и мог оца.
После два сата милиционери су изашли из
Соколане, а ја сам се привио уз родитеља и
прошапутао:
–Тата, био сам ту: под прозором.
Барбатовачка Соколана подигнута је између два
рата. Политика је писала о њеноме освећењу.
57
