Page 53 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

5

Мирис тамјана из кадионице, помешан с
топлином мале пећи на дрва, из барбатовачке цркве
тог јутра на Светог Стевана 1943. године прену на
молитву Топличане у потпалубљу њихове мале
свете лађе што тихо броди по мору на путу ка Светој
земљи. Отац Илија заврши кађење на Иже херувими
и врати Момчилу кадионицу. Учини три поклона,
подиже руке ка Горњем Јерусалиму и тихо изговори:
Ми који Херувиме тајанствено изображавамо
и Животворној Тројици Трисвету песму певамо,
сваку сада животну бригу оставимо.
Ниси причестио слепу Виду, сети се.
На Бадњи дан дође Веселин, Видин син из
Спанца, да моли исповест и причешће за своју
стару мајку јер је почела да прича с мртвима.
– Мајка је са седам година ослепела, али жели
да се исповеди пред пут. Вели, неће слепа и у онај
свет.
После свете Службе, отац Илија узе частицу за
причешће болесника и положи је у малену
торбицу на својим грудима.

55