Page 62 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

Отац Илија изађе из своје собе, а за њим
мирис тамјана из кадионице, и благослови непоз-
нате Циганчиће.
– А одакле бесте, децо? – упита.
– Ми смо из Петине, оцо – чергари. Вра-
ћамо се кући јер ће доћи наш цигански цар. Он ће
нас све учинити богатима. Тада ћемо вратити
свима све што сте дали да преживи ова сиротиња.
Је л' тако, бате? – одговори најстарије Циганче и
погледа у своје пратиоце.
– А где вам је черга? – осмехну се отац
Илија.
– Код поп-Мике у Блацу, на његовом имању. И
он ће с нама на пут!
Домаћица угости странце као нико пре тога на
њиховом светом походу. Кад су полазили, Циганчићи
оставе у поповској кући, на чување, иконицу светог
архиђакона Стефана Првомученика. Попадија при-
броји још један свети лик малом кућном иконостасу
у соби свог супруга и изиђе да их испрати до капије.
По дворишту, у мраку, деца стану скупљати нешто
са снега.
– Шта то тражите? упита добра домаћица.
– Сузе. Ево их где светле смрзнуте у снегу, као
накит. Носимо их у Сузарник.
Једно Циганче притрча улазним вратима, по-
љуби оца Илију у руку, узе му с длана бомбону и
испусти на њено место топлу сузу.

64