Page 67 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

10

После Титове смрти чишћен је клозет у
барбатовачкој порти. У њему су пронађени остаци
каменог споменика оца Илије. Деда-Момчило био
је у Светој земљи. Упалио сам једну воштаницу за
покој његовој души са закаснелим осећањем стида:
како сам могао да му не верујем. Мој отац је очистио
споменик и положио га крај гроба оца Илије. Једно
давно заборављено свештеничко име, с крстићем
испред датума: 10. јануар 1943, сунчало се пред
Црквом светих цара Константина и царице Јелене.
Тих дана, враћајући се из кашеварске порте с
брања јабука, пред нашом кућом смо затекли четири
странца. Два мушкарца и две жене с великим
ранцима знали су све европске језике, осим руског
који смо учили у школи. Њихова питома европска
лица и гестови нису нам ништа одређеније могли
рећи. Видело се да желе неку помоћ од нас. Скупи
се комшилук, дође и тетка-Маца. Она је мало
радила у Немачкој и знала је понешто и да прича с
њима.

69