Page 99 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

затвора као и да платим таксу нешто око 3000
динара. Радник Ратко који ме је позвао да му
осветим водицу кажњен је са четири месеца
затвора, а његова жена Милева са два месеца.
На суду је саслушана и Милосија Петковић
која је истакла да сам је ја ударио ташном по носу,
док сведок кога она наводи сведочи да сам је
ударио по глави, а лекарски налаз стоји да на
носу нема никаквих озледа.
Насупрот томе сведочили су Ратко Милачић,
његова жена Милева, Предраг Ђорђевић, његова
жена Милица и Јања Настић, сви из радничке
колоније, станари зграде где се десио описани
случај, да ја нисам поменуту Милосију ни руком
дохватио, већ да је она мени забрањивала улаз у
зграду ради обављања верског обреда. Ухватила ме је
за капут и вукла као и да је покушала да мене
нанулом удари.
Преко свега тога и оваквог доказа суд је више
поклонио вере Милосији и њеном сведоку, иако
су неистину говорили па чак шта више и у
исказима се нису слагали и одмерио свима горе
наведену казну.
Пресуду још нисам примио, у законском року
поднећу жалбу вишем суду и сматрам да ће виши
суд непристрасно, а по доказном материјалу
донети праведну пресуду.
Обавештавајући Вас о предњем ради знања, у
вези поднетих примедаба на пројекат закона о
правном положају верских заједница, Светом
Архијерејском Синоду част ми је умолити Вас
и за потребну интервенцију по овом случају.''
(Синодово писмо, бр. 831/зап. 230 од 21. марта
1953, Државној комисији за верска питања — Архив
Југославије, 144,7- 128)

101