Page 102 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

После неколико дана од телевизијске
емисије у моју канцеларију ступи чика-Доса.
Гледао ме је на Каналу плус па дошао да пита
за свога оца.
– Светолик Тола Милосављевић било је
право име мог оца, али се у евиденцији Српске
државне страже из 1943. године он води као
Агатоновић. Тако се сакри од Немаца који су га
упорно тражили. Наиме, он је написао песму
против власти, која је у селу била популарна за
време окупације. С опроштењем:

Бежи Швабо, милу ли ти нану,
шта ти тражиш на српском Балкану!

Комунисти су га заробили по уласку у
Крушевац. Последњи пут се помиње 4. но-
вембра 1944. године у Параћинском логору.
Оца сам свуда тражио па дођох и код вас?
– Одакле сте? – упитах.
– Из Петине – одговори, а суза у крају ока
му засахну.
Дуго смо разговарали, а онда паде договор
да чика-Доса узме свеску у руке и забележи све
што зна о своме оцу и свим жртвама из села
Петина, Дворане, Пољаци и Ловци од 1941. до
1948. године. Он посети потомке погубљених
мештана четирију села, који давно положише
своје сузе проливене за милим родитељима у
Сузарник. Њихове приче и фотографије старе
више од пола века објављују се први пут у Топлим
сузама на путу за Јерусалим, по азбучном реду
страдалника.
Радослав Доса Милосављевић рођен је уочи
летњег Светог Јована 1943. године у Петини.
Без оца је остао када је имао шеснаест месеци.
Молимо, ако неко нешто зна о његовом
родитељу, да се јави у Петину.

104