Page 185 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Међутим, и време и простор и космос огромни и
ова наша малена планета у Божјим су стваралачким
рукама и Бог зна понекад и да заћути, да занеми, да
зажмури, али зна и да загрми осудом страшном.
Књига „Топле сузе на путу за Јерусалим” могла
би се, условно речено, поделити на два дела. Негде
на почетку књиге, па све до 69. стране, у књижевно-
научном смислу неухватљиви писац, отац Драгић
Илић, описује свој живот, али и своја сећања и се-
ћања других, писцу блиских и познатих људи, па се
може говорити о преламању аутобиографског и ме-
моарског, јер аутор износи успомене на прошлост,
на догађаје и људе, али кроз призму личних дожи-
вљаја, виђења и сазнања. И тада, одједном, као у
неком детективском роману или филму, у office пи-
сца и у књигу „Топле сузе на путу за Јерусалим”
ступа чика-Доса и читава организација књиге пре-
лази у домен једног посебног вида, да не кажем
криминалне (јер све што се дешавало после Другог
светског рата и јесте било криминално и кримино-
гено са примесама психопатолошког), али у сваком
случају криминалистичке репортаже о злочинима
нове партизанске власти у Петини, Дворану, Поља-
цима... У њој је све истинито, животно: и личности,
и догађаји, и предели и појаве, само нема полиције
да казни починиоце злодела и нема суда да казни
злочинце.
Ова књига је, дакле, и мемоарска, али и путопи-
сна литература уколико сан разумемо само као пут
људске душе кроз зачудна, непрегледна Божја про-
странства, али на моменте губи и ову своју древну
улогу и постаје посвета историји, посвета цивилиза-
цији која на посебан начин у другом делу књиге
своди човека на величину једног дела атома, једне
капи светлости, једне топле сузе на дугом путу за
134