Page 189 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

С топлим сузама у очима на путу за Јерусалим,
напуштање Црвеног мора и залазак сунца у Мртво
море.
Средишњи део књиге, поглавље 15. Марширају
ту жртве безумља, крсташа − обични тежаци, све-
штена лица, војници, песници, омладинци и тре-
ћепозивци, добровољци и мобилисани, случајни на-
мерници − 91 избледели фотос сузама квашен због
одласка на далек пут без повратка. Углавном жртве,
зликовци иза бусија − чупачи ноката људских, се-
качи ушију, мајстори за прављење џепова на људ-
ским телима; они што масакрирају мртве. Ту су
унезверени погледи, ожалошћени што са раном у
души одлазе у Јерусалим Горњи, уморни од трага-
ња и сахрањених надања.
Последњи поздрав и прозивка, почаст честитих.
У жалосном строју најмање је настрадалих у часној
борби. Различите војне униформе, одећа и обућа,
обрађени и голобради. Опојани и неопојани. Сузом
окупани.
Недостају ловци на српске главе током ратног
пожара и после њега, они који су претраживали
шумске честари и шпиље више од пола века; света
лица и њихове фигуре у нужнике гурали. Њихов
пут за Јерусалим је неизвестан, топле сузе недоста-
ју.
Завршна казивања (16. и 17. глава) − човек са су-
зама дошавши на земљу, са сузама у њу и одлази,
окађен тамјаном из Кадионице топличке, из Свете
земље.

мр Слободан Симоновић, пролеће 2004,
реч на промоцији књиге
у Народној библиотеци Крушевац

138