Page 24 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

се налазио између Шиљеговца и Беласице.
Манастирско имање је према дефтеру из 1536.
године обрађивао један калуђер. У време турског
пореског пописа из 1575/6. и 1584. године
Манастир, који има још једно име које се може
читати као Уљак, био је пуст (Расински анали, број
1, Крушевац 2003, стр. 96). Духовно утемељење
овај део света, средњевековна Жупа Загрлата, има
у Мојсињској Светој гори. Михајло Ст. Ризнић,
1891. године у ''Старинару Српског археолошког
друштва'', број 3, страна 71, је забележио:'' Планина
Мојсиња и њена околина, пуна је старих цркава и
црквишта. Отуда народ верује: да је она некада
била друга Света гора, у којој ништа друго ниси
могао чути до брујање звона и појање светих
калуђера.''
Турско ропство наметнуло је запуштање
многих српских цркава. Али се народ и на
остацима порушених богомоља упорно сабирао на
молитву. Света места под окупацијом постају
црквишта, манастиришта, молитвишта крај записа
или извора светих вода. Тако је и у Великом
Шиљеговцу на месту званом Старо црквиште
народ приносио молитву Богу све до 1844. године.
Тада су, инспирисани обновитељским радом
архимандрита светороманског Саве Петровића
(1793-1861), који занавља манастире: Свети Роман,
Наупаре и Липовац, и цркве: Свету Петку у
Трњану ( јереј Душан М. Веселиновић, Црква света
Петка Тњанска – летопис, у ''Прегледу цркве
епархије нишке'' број 9, 10, Ниш, 1932. године),
Светог Аранђела у Каонику, и Велико-
шиљеговчани са житељима 27 околних села на
месту званом Старо црквиште започели обнову

26