Page 27 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

строчнију поменутог храма Божијег приступити
могло'', Архив Србије, Митрополија београдска,
1844. година, број 605. Митрополит Петар
Јовановић управљао је српском црквом у Србији од
1833. до 1859. године. Његова канцеларија је
беспрекорно радила свој посао. Он је био ученик и
професор Карловачке гимназије, пре него што је
прешао у Србију 1830. године на дужност, најпре,
секретара највишег народног суда, а потом
секретара кнежеве канцеларије ( на овом положају
затекао га је избор за митрополита Србије).
Захваљујући њему и његовој доброј црквеној
канцеларији ми данас можемо пратити ток обнове
Храма светог Архангела Гаврила у Великом
Шиљеговцу. Он је заслужан и за доношење
''Уредбе о уређењу свештеничког стања'', 21. маја
1842. године, према којој: у свакој парохији поред
храма морао је бити црквени дом и школа, мањи и
незнатнији манастири били су претварани у
парохијске цркве, а парохије се нису смеле
ситнити...
Црква Успења Пресвете Богородице у
Тешици, која је била узор за обнову Храма светог
Архангела у Великом Шиљеговцу, подигнута је на
црквини изван села 1839. године. Архимандрит
Сава Петровић и овде је помагао жељу верног
народа да изгради цркву. Он је имао и лични разлог
да ова црква буде сазидана у Тешици. У својим
Успоменама (које је Мирко Јевтић – биограф
архимандрита Саве крстио ''Мемоар Савин'', Архив
Србије, фонд Митрополије београдске, 1858.
година, број 106) он је описао како је Карађорђе
1811. године покушавао да ослободи Ниш од
Турака. После неуспелог похода на Ниш:

29