Page 50 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Са те стране и ја лично много дугујем проти
Авраму. Благодарећи тој околности што сам се
родио у Великом Шиљеговцу, где је он поповао, и
што сам најбоље године свога живота и рада
провео заједно са њим, ја за многе своје успехе у
раду имам нарочито њему да благодарим. Јер он је
био мој саветодавац и утешитељ, који ме је сваким
даном богатио својим великим искуством,
упућивао како да радим, а у тешким часовима
храбрио и уздизао духовно и морално, те никад
нисам у животу ни посустао ни посрнуо. Многе
манире и лепе особине из његовог карактера ја сам
присвојио и формално се угледао на њега, те ми је
то после у животу служило као један компас у раду
за напредак у мојој струци. Вавек, па и данас, кад
ми год дође тежак тренутак у животу, мени изађе
његова слика пред очи, његове речи, савети и
разлози, ја се брзо умирим, определим и решим пут
којим треба да идем.
Прота Аврам рођен је у Секуричу у Левчу,
8. децембра 1843. године од оца Обрада Јовановића
и мајке Савете. Ђед његов, чије он презиме с
поносом носи звао се Јован. Он је 1813. године
сакрио велики број пушака и барута у планини
Јухору, зашто су га Турци, пошто су сазнали за то,
на све могуће начине мучили те је с тешком муком
остао у животу. Али је он мирно и мученички
подносио све, а оружије није проказао, већ га је
сачувао, те је оно у Другом устанку, таковским
јунацима, који Србију понова васкрснуше било
добро дошло. Ђед његов по мајци обор кнез Илија
подигао је о своме трошку Манастир Стрмац у
копаоничком срезу. По причању проте Аврама,
његов отац био је један од првих богослова у

52