Page 52 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Запопио га је владика Јања у Краљеву и поставио
за капелана у Ђунису старом попу Васи Стој-
ковићу. Дошавши на парохију млад и сиромах, јер
није имао нигде ничега, ни куће ни кућишта,
приморан је био да вуче циглу, чак, из Крушевца,
те да подигне кућу у Ђунису. Као сиромах све је
узео на кредит, па чак и мантију. Поред свако-
дневних брига око подизања куће имао је још на
издржавању: оца, мајку и три сестре.
Након неколико година после тога умре поп
Милоје Зебички и поп Аврам дође на парохију
рибарско-здравињску са седиштем у Великом
Шиљеговцу. Дошавши пун идеала и воље за рад он
је затекао много што шта у нереду. На првом месту
углед свештенички био је испод сваке критике,
због неваљалих старих свештеника. Једини пре
њега што се спомињу као добри свештеници били
су поп Милан Шиљеговачки, отац попа ђуниског
Љубе Михајловића и поп шиљеговачки Васа
Јовановић, умро 1884. године. Требало је читавих
десет-двадесет година рада попу Авраму да
поврати свештенички углед у народу. По смрти
попа Васе он добија шиљеговачку парохију. Као
слузи олтара господњег прва му је брига била да
доведе у ред цркву, која је била запуштена, јер у
храму није било ничега, није било ни онога што је
најнеопходније једној светињи, није било ни оде-
жди, ни икона, ни црквених сасуда, ни других
прибора. Поред свештеника и тутори су били криви
за овакво стање цркве. Они су располагали црк-
веним новцем као својим. Прво му је требало да се
ухвати у коштац с њима, да обезбеди црквену
имовину, да снабде цркву са потребним стварима,

54