Page 57 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

Здравињу. Тамо су га сусреле аустријске патроле,
ухватиле и спровеле у Крушевац. Његова сес-
тричина Зора, учитељ Симина, обишла га је једаред
у затвору, однела му понуде и нашла га у врло
бедном стању, каљава и измучена. Молбе
Крушевљана да се прота Аврам не предаје Буга-
рима нису ништа помогле. Бугарски официр, који
га је тражио од Аустријанаца давао је часну реч да
му ништа неће бити... Али, у јутро 28. фебруара,
спроведен је за Прћиловицу, а преконоћ, већ, уби-
јен је на мосту алексиначком и бачен у Мораву.
Бугарска ''часна'' реч!
Милан Динић, земљорадник из Великог
Шиљеговца, који с њим био затворен у једној
штали прича његове последње тренутке овако:
− Били смо затворени ноћу у једној штали у
Прћиловици, те нисмо знали један за другога који
смо. Тражећи место где да легнем нагазим на
једнога човека у коме, кад проговори, познадох
проту по гласу. Скотурио се у једном углу, завио
главу башликом и ћути. Кад му се ја јавих ко сам
он уздахну направи ми место, те се спустих крај
њега. Проговорисмо неколико речи и заћутасмо.
Очекујући и даље своју судбину у пола ноћи
звекну реза на вратима и отуда се чу глас: ''Аврам
Јованов''! Прво њега прозваше, па после још неке.
Он се одазва и рече: ''Е, Милане, ово није добро
што нас сад изводе у недоба. Свршено је. Узми овај
крст и књиге моје и однеси их дому моме. Бог нека
утеши све, па и моје...Аманет вам остављам да
љубите своју веру и српство, Збогом!''
И оде. Кад су нас пустили ми смо чули шта
је било с њим.

59