Page 89 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

налазимо извор у традицији нашег народа. Јер има
крајева, где још није ишчезнуо мирољубиви и
чисто хришћански обичај где домаћин на Сирне
покладе оде свом комшији, грли га, љуби и моли за
опроштај грехова: ''Опрости ми брате ако сам ти
што згрешио, а од мене ти је просто''. Крвни
непријатељи су се на овај начин мирили и
постајали присни пријатељи.
Зар ми свештеници смемо чекати на тај
један дан у години на исповест? Смемо ли бити
само свештеници који врше црквене обреде, а не
проповедају науку Христову? Можемо ли друкчије
радити него што је радио наш први јерарх и
просветитељ Свети Сава, који је хришћанске
врлине усадио у душу нашег народа, утврдио
православље и положио темељ Душановог
царства? Он је био и молитвеник и дипломата. Кад
није његово посредовање помагало код
непријатељског народа, он се Богу обраћао да
спасе Србију. Али да Свети Сава није имао тврду
веру у Бога и да ревносно није испуњавао своје
дужности према Њему, зар би то постигао? И он је
постио, исповедао се и кајао. Мојсеј је то исто
чинио, док је примао од Бога закон. Свети Јован је
претходним постом и непрекидном молитвом
удостојио себе да може крстити Исуса у Јордану.
Господ Исус Христос је постом и молитвом
започео свој узвишени посао и молитвом га
завршио молећи Бога за своје непријатеље:
''Опрости им Боже, јер не знају шта раде''. Сви су
велики Божији угодници прво постили и Богу се
молили кад су се спремали да какво велико и
Богоугодно дело сврше. Ми се подвргавамо том
подвигу да би се могли удостојити узвишенога

91