Page 92 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

− Ја мислим да је већи грех гледати једно
зло да се шири, него га лечити, па макар и слабим
лековима − рекох му.
− Узалуд и слаби и јаки лекови, кад овде
има људи којима нема лека − рече он убедљиво.
− Али, кад су, већ, земљорадничке задруге
признате као једно средство за лечење народних
зала, зашто се то средство не би опробало и у овом
селу?
Ту се он мени насмеја што много идеа-
лишем, као што је и он некада у младости чинио, и
ја њему за његов песимизам. Време је показало да
смо и он и ја били у праву. Као што многи моји
идеали нису били за одбацивање, тако су и његове
песимистичке слутње о појединим људима на које
сам полагао највеће наде за оснивање задруге, биле
тачне! Срећа је била што смо један другог разу-
мевали, па смо се усаглашавали. Јер да је он остао
упорно при свом убеђењу о неостварљивости мојих
идеала и да сам ја његову сталоженост, дуго-
годишње искуство, па и његов песимизам узео за
зло од свега овога данас не би било ништа. Тако се
увече разиђосмо. Ја сам задовољан тиме што сам
мисао о задругарству, ипак, презентовао где треба
отпутовао следећег дана у Крајину на своју
дужност.''

94