Page 52 - Zaboravljeni Prota

сао је Стојан Новаковић, председник Краљевске
академије наука, пред рат, 26. марта 1914. годи-
не у Београду.
После рата, када је краљ Александар посетио
Лесковац, пред њега су изашли сви градски по-
литички прваци, фабриканти, судије, професо-
ри..., а он је упитао:
− А, где је Сретен Динић?
Тада су сви пропустили народног просвети-
теља напред да се рукује и пољуби са ратним
другом и врховним командантом.
− Ко је овај човек? − питали су људи из кра-
љеве пратње.
И, заиста, ко је овај човек, упитајмо се и ми.
Великошиљеговачко чобанче, ученик основ-
не школе у родном селу, крушевачки гимнази-
јалац, полазник Учитељске школе у Нишу и
Алексинцу, ученик Сретена М. Аџића, светоро-
мански манастирски ђак, апотекарски помоћник,
богословац београдске богословије Светога Са-
ве, појац − добар познавалац црквеног појања,
учитељ бивољски, кладушки и великошиљего-
вачки, родољуб, носилац Албанске споменице и
више ратних и мирнодопских одликовања, човек
који је преживео шест ратова, школски надзор-
ник лесковачки и власотиначки, уредник Леско-
вачког гласника, Народног просветитеља, Зо-
ре..., сарадник Прегледа цркве епархије нишке,
Гласника православне цркве у Краљевини Србији
(орган Архијерејског сабора), Политике, Прав-
де, Босанске виле, Дела, Вечерњих новости, Про-
светног гласника, Учитеља, Ђачког напретка...
члан редакције Српских новина на Крфу, књи-
жевник коме је Српска краљевска академија би-

52