Page 57 - Zaboravljeni Prota

Том приликом први га је поздравио његов
бивши ученик из гимназије г. Сретен Динић и
евоцирао у неколико документарних примера
његов некадашњи наставнички рад као катихете
у Крушевцу, да је благодарећи тим првим упе-
чатцима религијске наставе он постао добар
хришћанин и одан син светој православној цр-
кви! Подвукао је неколико врло лепих моме-
ната из његовог пастирског рада и црквеног бе-
седништва.
Господин прота тронут овим овако искреним
поздравом свога ђака заплакао се и кроз плач
одговорио како њему тако и осталим прија-
тељима, рекавши између осталог и ово: „Све-
штеник то је пчела која иде од цвета до цвета и
бере мед. Ако јој неки цвет пружи мед, он ће се
молити Богу да он и даље цвета и успева. Ако ли
јој неки цвет пружи отров, он ће тај отров про-
гутати, али неће бити добро ни томе цвету који
пружа отров! Таква је свештеничка служба изло-
жена свим могућим доживљајима. Али ја уве-
равам свакога, да је ма која друга професија упу-
ћена овако на непосредну наплату и на пружање
руке за сваку своју услугу, не би ни половину
овога угледа имала. Ето у чему лежи наша непо-
пуларност свештеничка ‒ у непосредној напла-
ти. Још мало, па да доспемо и ми до дома изне-
моглих стараца, пошто немамо пензије; а на је-
дној парохији нема хлеба за две куће. Него како
тако, у мојој служби ако сам кога увредио нека
ми опрости, и ја праштам свима.”
После су говорили г. г. Никола Стојиљковић
и Ђока Јањић, трговци, Таса Стевановић, инду-
стријалац и Бранко Илић, свештеник и сваки је у

57