Page 73 - Zaboravljeni Prota

РЕЧ УНАПРЕД

„Ове јесени (1940 г.) навршава се четврт века
од бивше окупације Србије у Светском рату. За
време те окупације наш народ (Држава и Црква)
поднео је тешка искушења, незапамћена стра-
дања и небројене жртве у имању и крви.
Да би се морално одужили достојним по-
штовањем, признањем и захвалношћу свима му-
ченицима, да би пружили патриотску поуку сво-
ме потомству и подстрек за нова прегнућа, Срп-
ска црква узела је на себе иницијативу: да се од-
штампа једна споменица која би у потпуности
очувала успомену на све националне и црквене
мученике, да се подигне један велики споменик
као симбол страдања и да се у целој земљи при-
реде свечане задушнице. Јер „будућим поколе-
њима треба сачувати све детаље о погибији све-
штенства и о тлачењима непогубљених за време
окупације, као понос нације и цркве, а наук мла-
ђима како треба на делу осведочавати ону Спа-
ситељеву истину”, да „нема веће љубави од оне
кад се живот положи за ближње своје”. Ово ће
бити одјек трогодишњег страдања и бола Срп-
ске цркве и државе од 1915. до 1918. године.
Види о томе распис Светог архијерејског сино-
да под бр. 3265. од 18/5. априла и г. Епископа
нишког под Ебр. 1316. од 7. V ⁄24. IV и нишког
црквеног Суда под бр. 7735 од 20/7. маја 1940.
године. Овај распис врло је опширан и узбу-
дљив. Тамо се, поред горње одлуке чини апел
73