Page 77 - Zaboravljeni Prota

већ почело евакуисати, жена с децом крене у
Урошевац у нади да преко Прокупља дође кући
у Лесковац. Но, како није имала подвоза коли-
ма, она оде аутом у Призрен, надајући се да бар
тамо неће непријатељ стићи. Тако цео месец
проведох у Лесковцу сам као неки калуђер. Де-
пеше и писма нису радили и никакву везу с њи-
ма нисам имао!...

У ПРИЗРЕНУ

Крајем октобра, не могући више да сносим
неизвесност, кренем на коњу за Призрен преко
Лебана, Медвеђе, Реткоцера, Доброг Дола, Мер-
дара, Малог Косова, Подујева, Приштине, Гра-
чанице, Липљана, Штимља и Суве Реке. Кона-
чио сам у Лебанима, у Реткоцеру у Добром До-
лу, у Подујеву, у Приштини, у Штимљу и у Су-
вој Реци. После тешких мука од хладне кише и
блата, од ветра, од глади и дугог јахања, једва
стигнем тамо и нађем их (жену и децу) у крај-
њој беди, забринуте и заплашене! Кад сам но-
ћио у Подујеву крај реке Лаба у једној колиби
где је некад радила нека комисија, лежао сам на
грању поврх воде, а коњ везан за ограду гризао
је суво пруће на огради оне колибе, јер није
имао шта да једе! На Косову скидох се с коња,
дохватих једну грудву земље, принесох устима
и целивах је мислећи да ту има бар нека кап
крви јуначке и молећи се Богу за спасење своје
и њихове душе. Кад сам стигао у Приштину
предвече, улицама су јурили потоци од кише.
Кафане су биле препуне. Преноћих у сиротињ-

77