Page 8 - Zaboravljeni Prota

„1832. година
Позива књаз Милош ноемврија 8. дана. При-
ђо књазу на поздрав. Пита:
– Где си се родија.
– У Ђунис.
– Од који си вамилија јављат.
Одговори(м).
– Од добра си рода јавља таине.
Одговорим:
– Не могу да се примам Господару, никако.
Одговара Господин митрополит Мелентије:
– Можеш, прими се, слушај Књаза.
Одговори Књаз:
– Послали смо Станоја вашега рођака из Ри-
баре и Илију Тршића из Кожетина како вас по-
зову одма да будете код народа окупљеног.
Ноемврија 22. дођоше позвати ме да идем у
Врбницу код народа. 1850 живи душа, но пушке
велике имали у појасу свега 450 комата. Из Вр-
бнице крену народ на Крушевац. У село Лазар-
ице дођоше Турци за бој 350 коњаника. Изиђо
код Турака умолити да се не бију неће на добро
изићи. Ниједног није заболела глава, ниједна пу-
шка није пукла, здраво и весело Турци изиђоше
без никаквог зла но сас добро. Десет товара бар-
ута доне на мојег рачуна. Два товара у весеље
потрошено не за зло.”
‒ Ово је једини писани траг о ослобођењу
Крушевца од Турака! ‒ заврших своје казивање.
‒ Јеси ли био у Врбници? ‒ упита ме отац
Никодим, па кад чу да нисам, исприча како је
он радећи на рукопису своје књиге Ректори
призренске богословије посетио ово село и ње-
гову Цркву Светог Николе. Овде је истраживао

8