Page 10 - Zaboravljeni Prota

дивоја Јосића (1889-1960) – притиснут бригама
због вести да га је Преки суд осудио на смрт, не
може да заспи.
– Нећу да бежим – одлучи.
Биле су то зле године.
Јесен у Србији 1883. године била је бурна.
Предизборна кампања за септембарске изборе
заоштрила је до краја стари сукоб власти и опо-
зиције. „Изгледало је да земља стоји не пред из-
борима, него пред грађанским ратом”, записао је
о том времену Слободан Јовановић. Ограни-
чавањем политичких слобода и завођењем поли-
цијских стега законима из 1882. године, ство-
рена је напетост и несигурност у Србији. Власт
је на својој страни имала целокупну државну
администрацију, од владе до последњег поли-
цијског писара. Опозиција је за собом водила го-
тово сав народ незадовољан државном управом.
Зато је власт предузела полицијски прогон про-
тивника и отпуштање и премештање са посла
непослушних чиновника. Све је учињено и за
гушење опозиционе штампе. Измучен и осир-
отео у ратовима, народ је посматрао владине
људе како богато живе. Зато је на тајним избор-
има гласао против власти.
Али ово је био само почетак неприлика и
немира у земљи. Следећег месеца избила је у
источној Србији народна побуна, која је у ис-
торији позната као Тимочка буна. У Београду је
2. новембра издат указ о завођењу ванредног
стања и успостављању Преког суда. Следећег
дана је укинут Закон о зборовима и удруже-
њима, а неки чланови Закона о штампи су зам-
рзнути. Трупама које су упућене у побуњене

10