Page 127 - JESENJE KLUPKO

одежде. Подигао је обе руке небу, на кратко.
Враћајући их у одежде закрстио је манастир.
Стражари су запуцали по њему. Он се није
уклањао. Стајао је неколико тренутака, а онда је
подигао руке и благословио стрељачки строј.
Паљба је гаснула. Наоружани острвљани прес-
тајали су да пуцају. Они најупорнији покушавали
су да погоде владикине руке које су их и даље
благосиљале. Пробудио сам се окупан у сузама и
зноју. Молебан је био при крају. Оздравио сам
истог часа.

129