Page 17 - JESENJE KLUPKO

Крист Марељ, доброћудни шаховски
мајстор, био је најбољи пријатељ господина
Џејсона. Гледао сам једну њихову шаховску партију
– играна је са таквом посвећеношћу и преданошћу
игри какву нисам сретао по манастирима где сам
био монах. Сам Бог зна колико су у том тренутку
њих двојица бивали искључени из свакодневице и
пренети у неки други свет. Било је нечег архајског и
библијског у њиховом озбиљном приступу овој
игри, што је прасликовало вољу Творца према
свету.
– Човек биће које се игра, говорио је један
филозоф, а ја бих додао, које Бог чува док се игра
као родитељ дете – казао је једном отац Фирми-
лијан.
Мери је било драго што је њена другарица
сама затражила помоћ за нашу цркву од својих,
како их је звала, кућних велемајстора. Принела им
је кафу, једном, док су њих двојица правили предах
између две партије, и упитала:
− Знате ли да ћемо добити нови храм?
−Да, мој имењак ће бити овде прослављен и
од наших Срба – рекао је Крист.
– Помоћи ћемо им да подигну цркву –
обећао је господин Џејсон.
Цркву је освештао епископ алеутски и
аљаски Николај Зиоров, некада ректор московке
богословије. Његова беседа била је топла.
Ваведење, Хиландар, српски аристократа духа
Свети Сава, били су поменути више пута.
– Звоно овог храма нека се разгласи до
старог краја његових ктитора – завршио је своју
беседу владика, зазвонивши црквеним звоном, које
је он наручио из Русије и поклонио првоосвештаној
српској богомољи на тлу Америке.

19