Page 19 - JESENJE KLUPKO

Отац Севастијан оставио је снажан утисак на
мене. Први наш разговор искористио сам да га
питам о духовним академијама, које су мени биле
недоступне због сиромаштва мојих родитеља.
− Не жалости се, бићеш ти духовник и без
академије – рекла ми је Мери, кад сам јој препри-
чавао утиске оца Севастијана о руским духовним
школама.
Крист је знао за рукопис књиге о правос-
лављу, коју је отац Севастијан писао. Њему је била
најинтересантнија деоница рукописа која је објаш-
њавала разлику између православне и римске цркве.
– Знате, господине Џејсон, ми смо у старом
свету земљаци и хришћани, али раздвојени у две
цркве.
– Кристе, уједините се, онда, овде, у новом
свету – саветовао је господин Џејсон, повлачећи
потез на шаховској табли.
Мери је била део тог новог света. Она је са
својим родитељима ишла у католичку цркву, а са
мном у православну. У Америци је тада било важно
да верујеш у Бога, а не начин на који то чиниш.
Отац Севастијан је одлично играо шах.
Господину Џејсону је из захвалности због новчаног
прилога којим је довршен храм поклонио шах
– У Русији га радо играју – рекао би отац
Севастијан, бар једном, у току партије.
– Игра уједињује свет, оче – смирено би
повукао нови потез господин Џејсон.

21