Page 25 - JESENJE KLUPKO

9

На мајкином годишњем помену појавио се
отац Серафим, странац упалих образа у старој
мантији, који је тврдио да нам је рођак из старог
краја. Отац га није препознао, нити је, икада, чуо да
је мајка имала брата јеромонаха у Шкотској. Ово
није сметало оцу Серафиму да се све време, крај
гроба, моли усрдно Богу за душу своје покојне
сестре. Од оца Севастијана није тражио да
чинодејствује. Стајао је, мало издвојен од народа, и
молио се. Мери ме је прва упитала за њега, ко је.
Није желео да са гробља пође нашој кући.
Извинио нам се, рекао да жури, и остао на
железничкој станици. Кад га је отац последњи пут
замолио да сврати, бар, на кафу, он се прекрстио,
приклонио главу ка својим грудима и рекао:

27