Page 27 - JESENJE KLUPKO

нашој кући. Био је то мој нови животни час
духовне академије.
Ноћу сам сањао топографску разноврсност
острвца у Атлантику, о коме ми је ујак дању
приповедао. Стеновита и неправилна западна обала,
исечена ударцима таласа отвореног Атлантика,
преламала се, у сну, са мирним мореузом, са
источне стране острвца, који се могао такмичити по
дубини свога плаветнила са најлепшим морима када
се у њему огледало небо без облака. На северу
острва, тамо где плитка вода прекрива хектаре
белог песка са пужевима и шкољкама, океан блиста
смарагдним сјајем. Гранит са супротних обала
острва Мал, чинио је погодну позадину сликама из
мога сна, светлим топлим ружичастим тоном, као да
се од њега увек одбија сунчев залазак.
Мајка се појављивала, обично, при крају сна.
Шетала је острвом, лагано силазећи ка његовој
обали. Није се окретала на моје повике:
– Мајка, мајка.
Онда је улазила у таласе океана, нестајала у
њима, а ја сам се будио мокар, окупан у зноју и
сузама, понављајући:
– Остани, остани...

29