Page 26 - JESENJE KLUPKO

– Благодарим на позиву. Биће прилике да се
упознамо. А сада неизоставно морам ићи. Ви знате
да су у овој земљи измишљене не само покретне
цркве, већ, и калуђери.
Убрзо је отац Серафим успео да се наметне и
постане део наше куће. Могао је доћи код нас кад
год је хтео да преспава, чекао га је намештен
кревет његове покојне сестре. Отац га је заволео јер
је знао да ћути, таман колико и он, али и да говори
ништа више од њега. Ја сам са дивљењем слушао
његов животопис. Више пута сам молио да ми
казује описе са Ајона, средишњег острвца Хебрида,
западних острва Шкотске.
– Ајона, амајлија духовне лепоте, мало је
острво, од песка и траве, с пеном вазда немирних
таласа, са нешто стена које се пробијају из вреса,
чијим челом морски ветар чешља жуте лишајеве.
Ту су наука и вера имале миран дом у време кад се
сенка мача надносила над свим земљама од
Сиракузе, поред Тиренског мора, па све до
кишовитих острва Орка. Ајона је острво снова –
говорио је отац Серафим, седећи на нашој веранди,
као на обали, мистично загледан у таласе жица за
сушење веша нашег мајушног заједничког
дворишта, што су поигравале уз усклике летећих
возова са железничке станице, из комшилука,
уместо галебова.
Било је то за мене откриће предела са друге
обале Атлантика, оне исте коју сам напустио, пре
десет година, када сам крочио на Бургоњ. Мој први
свет, са оне стране велике воде, бивао ми је све
лепши. Необично откриће ујака, који је живео
попут старих подвижника из руских Житија светих,
имао сам утисак, попунило је празнину мајке у

28