Page 102 - KUCANJE

А онда је са посла по парохији дошао отац.
Како се обрадовао мојој јединици! Пружио ми је
руку и рекао: „Е, од тебе ће бити неко.”
Следеће недеље у госте нам је дошао мој ве-
роучитељ. Оцу је показао претеће писмо које је
добио од Шиптара. Сећам се да се оно заврша-
вало речима: „Бежи у Србију, бежи, мајку ти
српску.”
 Драги, како је у школи? – упитао ме је отац
Артемије.
 Добро, оче – рекох.
Тада ме отац похвали због јединице коју сам
добио. Јеромонах се насмеја:
 Драги, само си једно погрешио. Није вук и
магарац, већ вук и магарци!
Басна о вуку и магарцу била је моја омиљена
телевизијска емисија и изабрана тема писменог
рада.
Отац и вероучитељ дуго су разговарали. Бо-
лела их је наредба Светог архијерејског синода
Српске православне цркве, којом се заповедало
спуштање црквене заставе на пола копља и зво-
њење на жалост у свим храмовима и манасти-
рима због смрти Јосипа Броза.

100